Idem
koraka otežalih
od blaženstva
misli miropomazanih
utihlih
ruku biljem okupanih
što sad grizu vetrovi sa severa
srca u zapećak gurnutog
tronutog
putem ugaženim
trnjem posutim
u susret preživljenom.

Idem
zverima i krvolocima
potonula u raljama
pogledom pratim 
sve svoje krajputaše
stvaram sliku nezaborava
za bolje sutra
udišem poznata stratišta
i vapim
za grumen snage
bestelesne
da izdržim
da preživim.

Idem
blagoslovena
čvrsto stežući u džepu
povratnu kartu 
za vrtove edenske...