Danas
Prvi put posle mnogih očajnih juče
Nije me rastužilo ništa
Što rastužuje pesnike i žene koje vole
Naročito u proleće
I naročito ako su ostavljeni

A april je
I ostavio si me
(još u januaru ili pre)
Trebalo bi da sam posebno osetljiva
A ništa
Ništa
Evo
Pada sitna zelenkasta kiša
(A ne brojimo joj kapi zajedno
Kao sekunde rastavljenosti)
Trebalo bi da proplačem sa njom
I napišem jednu o bolu
Zbog svega uzaludno zelenog

Bar četiri plača mi treba
( Za svaku godinu ljubavi bar po jedan)
Za katren o besmislu proleća bez tebe
Pokušavam
I ne ide mi ni sa plačem ni sa pisanjem
Suze kao stalaktiti stoje u nedrima
(Mora da sam postala pećina)
U panici
Izvikujem ti ime u sebi
Zbog eha ljubavi i poezije
Koji bi razbio pećinske ukrase
U paramparčad budućih stihova
Nema odjeka
Zaboravljam te…

nenamiljanovic