Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja
Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi
Sa petsto poema o Poslednjem

Ostavljam ti je
Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu
Jednom
Kad budeš imala godina koliko ja sada
I ja ne budem više tu ( ni moje oči 
Da te vide  kao nevinost i kad si sama sebi greh) 
Lastavice moja
Tek tada je raspečati
Jer nećeš razumeti pre

Sada 

Sudila bi mi kao majci brakolomnici
Tada
Pomilovaćeš me kao ženu
I moje pesme biće pomilovanje tebe
Kad poslednji put budeš (po)grešna
Jer si nekome i sebi sjala poznom  ljubavlju
I ugasila se

Ugasila

Kao ja sada

Rođena
Tek tada razlomi pečat moje duše
I pusti da te moje pesme teše
I ljube da prođe gde boli
Kad te više ne bude ljubio Poslednji

Tek kad se oprostiš od žene u sebi i ljubavi 

Oprostićeš mi mojih petsto poema

Ne čitaj ih

Pre nego što prođeš kroz ono što ne prolazi 

Ni kad prođeš
Kćeri moja
Ženo...

nenamiljanovic