Kroz nesanice
Ptice povratnice dovikuju se u noći
Sa strahom i nadom osluškujem:
Možda te vrate prevrtljivice...

Lete kroz polusan te nilske laste
I krilima kidaju olovno moravsko nebo
Gle
Kroz proderane oblaka smeje se ponoćno sunce
Smeješ se ti kroz procep jave i sna
I pada po meni paperje ptica 
Krila mi niču
I ruka tvoja leptirasta me dotiče
Samo tako dlan na dlan
Kao krilo na krilo
Nežno
Uljuljkuje me u izlomljen polusan
I poluglas tvoj je tu
Šaptav i nežan kao krila leptira
Govori mi ozbiljne velike zakletve
I smešne male golicavosti 
Smejem se glasno 
Preglasno
I smeh moj kao grmljavina u noći
Razbija plavu poluistinu sanjanog
U crvenu istinu buđenja
Crveni tanak mlaz curi
Niz srce i san
I niz moju levu butinu
Moja poslednja menarha ističe
Polužena sam sada ovako suva
Ostarela u snu (ili javi)
Ističem iz priče o ljubavi i tebi
I iz života
Rasanjena
Slušam moravske (ne) povratnice u noći
I (ne)osećam
Kako leptir Monarh u mojih prsima 
Rasklapa krila i odleće
I moja duša sa njim…

…Opet sam te noćas sanjala
I odsanjala svoju smrt
Ili život
Sad posle tebe
Ionako je isto…