Moja ljubav nije travka što raste samo s proleća,
Ni strast kunića što periodično polude zbog parenja, 
Niti mi je ovaj uznemirujući razvigor
Izgovor da raskopčam stih i košulju
Jer i u golom decembru
Vruć si mi južni vetar,
Pod kojim raskošno cveta moj ženski i poetski svet, 
(i nimalo se ne stidim svojih pesama
pred pristojnima koji biraju doba za ljubav
I reči za stihove)

Ne stidi se ni ti 
Što huliš na ovo zlo proleće
Jer ti beharam samo u prsima,
Ne i u preponama 
U kojim ti ne leprša crvena ptca
O dragi,
Dragi moj,
Tuga li su sad tvoje muške oči, 
Grešne li mene gole u njima, 
Greha li pesme o proleću
U nedoba.