Jutros  me je napustila  pesma

A pevala je  visoko u srcu 

Kao mlad orao krstaš pod nebom

Kliktala je ta moja o tebi 

Na reč tvoju da sam ti Ljubav

Radost je  je hrlila u  reč i  stih

I grlila me pesma kako bih da me grliš ti

I ljubila kako ljubi vidarka Poezija

Da prođe gde boli

Noćas

Bolovala je moja vidarka sa mnom

Do duboko u noć

I umrla od tuge pred  zoru

Jer ti si prećutao tu jednu malu reč od koje se ozdravlja 

I izrekao suvišnih velikih  deset 

I ta glagoljivost 

Oduzela je reč mojim pesmama

I moć

Da me ubede  da je ljubav i kad nije  

Melemi moji stihovani

Nemoćni da me iscele neistinom 

Umrli su od sramote jutros…

nenamiljanovic