spokojan budi 
ne strepi od moje senke kao od uhode 
ja neću više doći u tvoju sadašnjost
ni optužbom ni oprostom 
neću se prikrasti 
tvome postojanju ograđenom zidom ćutanja
i prerušena u slučajnost ili vetar 
neću šuškati prošle šapate 
u noći
neću viriti mesečevim zrakom
kroz ključaonice tvojih tajni
i tražiti sebe onakvu kakve me nema 
u tebi kakv si bio

iščezla iz zamisli o ljubavi 
neću više plakati
sa kišama iz tvoga parčeta neba
ni kap mene
neće ti više na dušu kanuti
presušiću
i kao tvoja penušava reka strasti 
u kojoj si godinama prao ruke od navike
i u čije vode su potapao tvoje tamne želje
i moj svetli san o ljubavi

ni jednim podsećanjem 
neću doći u tvoj zatvoreni svet 
iz straha 
da se ne trgneš i poželiš da te nema
jer život je drugde i nešto drugo
i tvoj ušuškan i skriven 
iza zida bračnog zindana
i moj razgolićen 
iza ljubavničkih stihova