***
dok duž zida duga idem
prolaze beskapijne
otključava reč
i bez škipe
u vrtu se prenem
u kojem kao da bio sam već
opoganjenom
mišlju i činjenjem
i u kušnji da zagrizem plod
poznanje je
biti bliže sebi
a da mi dalek ne bude bog
moja je bol i suze i patnja
i radošću izazvan
moj je smeh
i ljubim
ne po zapovesti
ne tražeći oprost za svoj greh
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 01. 03. 2015 ob 18:52
- Prebrano 562 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 140
- Število ocen: 5
