Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme belih voda ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Zabranjenom 
Ljubila sam ti nevine i nesrećne dečačke oči 
Takve su bile tad 
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni...

...I kad si progovorio suvišnom rečju 
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način 
Prestao si biti moj nevini nasušni 
Jer postala sam tvoja grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka 
Potopljena u mulju strasti
Između nagona i kajanja

Tajnu 
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi 
I poželi da se poigra slobode 
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice 
Ženke

Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna 
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav 
A vode teku
I teče vreme
I nikako da protekneš