Neću da budem sa tebe više
Nek mi se za vrat okrenu usta
Ako ti sa nji viknem ime
Neka prebijem obe noge
Ako potrčim za tvoju senku
Nek mi se osušu do lakat ruke
Ako te sa nji zagrlim takog
Neka mi pauk popije oči
Ako te sa nji pogledam u oko
I neka crknem ko ker pod ambar
Ako bez tebe ne mogu od sutra

Taki si gori od guju šarku
Palacaš sa jezik oko moju pamet
Med ti u govor
U zubi otrov
Sa reči veran 
Sa dela varaš
Za sitno se kuneš 
Za krupno kriješ
Neću sa tebe ni vodu da pijem
Sa žednu dušu ima da umrem
Na mater moju crninu da mećem

Sa reč mi daješ srce iz prsi
I krv iz žile 
I oba oka
Sa reč me raniš sa med i mleko
Mesec i zvezde skidaš sa nebo
Kuneš se da ćeš da ideš od kuću 
Od ženu da begaš
I sa mene živiš
U neki čardak negde na nebo

Noćas sam gladna pokraj tvoju kuću
Kroz prozor gledam
Sa ženu sediš
Za astal je raniš sa beli lebac
Sa vino je pojiš 
Sa oči je ljubiš
Na krevet vam jastuk sa vezen golub
Na moje srce mrtva lasta

Aj Devla 
Devla 
Uzmi mi život
Odma me Bože ubi na mesto
Kad mi je taki uzeo pamet
Sa njega neću
Bez njega ne mogu
Sa smrt me Devla spasi od mene

(*Devla- romski:Bog)

nenamiljanovic