ispisujem reč Ljubav

očima po zracima zalazećeg sunca  

i stopalima po poluotopljenom  snegu   

i trajaće  duže taj  kratak trag  

nego što mi je trebalo da te zavolim

i kraće

nego što ti je trebalo da me zaboraviš

dotičem

slovom  o tebi  poetsko nebo

i sunce kojim si  me grejao i spalio

rasipam  stih kao žar     

po ledu koji me okiva sad 

topim ga 

u mlaku vodu iz oka 

i tečem unazad

kroz (ne)protekolo o tebi

i napred

u (ne)moguće sa tobom

u vreme između što se ničim ne meri

kratko 

kao tvoja jedna (završna) reč

i dugo

kao beskrajna  pesma svih mojih reči nadanja

peva me ljubav dokle te pevam

sve dokle  verujem volšebnim pesmama

više nego i tebi  i sebi

da si me zaboravio