***
sa iščupanim busenom trave
u stisnutoj šaci
ležala si
kao posle smrti rasle su mi vlasi
ležao sam
u sunčevoj zraci
na vrhuncu zajedničke slave
i kad sve je stalo... proticahu časi
razbacajmo oglodane kosti
razapnimo izgrižene
kože
daleko negde vetar će nas poneti
o Bože!
zar i nas oživljene
sa kočevima kane probosti
da više nikad ne možemo voleti
Med izginjanjem in smrtjo, življenjem in strastjo, z besedami ustvariš izjemno atmosfero, da na trenutke zazebe, čestitke,
Ana
Hvala puno Ana... u strasti i vatra se zamrzne.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 09. 02. 2015 ob 22:32
- Prebrano 660 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 142