***
okrenut leđima svojemu dnu
tonem... a sve nalik je
lebdenju
krivulje svetlosti
na površi se prepliću
kao magline zvezda u bdenju
nad tamom
i nada mnom
neka se ni reč o reči ne kaže
neka se ni slovo o slovu ne napiše
bačen sam kamen u vodu
i krugovi koji se
šire
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 18. 01. 2015 ob 21:09
- Prebrano 683 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 193
