Ne
Ne putujem ja nigde noćas
Vidite da nemam prtljag
Ništa ne odnosim (kao što nisam ni donela) 
Prosto
Učinilo mi se zgodno da ovo ovako naslovim
Zbog ideje o odloženom samoubistvu
Iz istoimene drame Judžina O’ Nila 

Uzmimo da mi se sedi na ovom imaginarnom peronu
Zbog iluzije da nekog čekam
I ne povezujte me ni sa Karenjinom
Nemam nameru da se bacim pod voz
Da nameravam da se ubijem
Izabrala bih tiši i elegantniji način
Na kraju krajeva
Ne tiče vas se ni zašto pevušim izgubljena
Možda sam konačno umrla i sebi kao njemu 
I pevam od olakšanja...

...Ili sam zamislila da sam Elektra
I radujem se 
Što ću do jutra postati jedna od Vlašića
I kao zvezda repatica juriti nebom
Do mrtve tačke od koje vreme teče unazad
I ukrštaju se njegova i moja prošlost
Možda stignem voz koji sam propustila
Sudbina poezija ili neka druga izmišljotina
Možda priskoči u pomoć i odgovori me 
Možda čak i odložim odlazak…

U svakom slučaju i da odlazim 
Ovo je samo moje putovanje u noć
Bez vas vi moje razumne i lude misli
Vaše protiv i za nema nikakav uticaj noćas
Ostavite me samo da sačekam jutro
Da izbledim sa Vlašićima
i nestanem ili nastanem 
Nad Zemljom i životima 
Konačno ukrštenim
Ili raskrštenim

nenamiljanovic