Neću ti posvetiti ovu malu pesmu kćeri moja
Posvetiću ti zapečaćenu Knjigu o Ljubavi
Sa petsto poema o Poslednjem 
Ostavljam ti je 
Kao ključ kojim ćeš osloboditi sebe samu 
Jednom 
Kad budeš imala godina koliko ja sada
I ja ne budem više tu
Ni moje oči
U kojima sebe vidiš mladu i kad osediš
I ja te vidim kao nevinost i kad si sama sebi greh 
Lastavice moja 
Tek tada je raspečati 
Jer nećeš razumeti pre 
Kako se poslednji put leti i pada
Sada 
Sudila bi mi kao majci brakolomnici 
Tada
Pomilovaćeš me kao ženu
I moje pesme biće pomilovanje tebe 
Kad poslednji put budeš (po)grešna
Čak i za svoju mladu kćer 
Jer si nekome i sebi sjala poznom ljubavlju
I ugasila se jer ste se ugasili i prošli 
Rođena
Tek tada razlomi pečat moje duše 
I pusti da te moje pesme teše 
I ljube da prođe gde boli 
Kad te više ne bude ljubio Poslednji 
Tek kad se oprostiš od ljubavi 
Oprostićeš mi mojih petsto poema 
(neposvećenih tvome ocu)...
Ne čitaj ih pre nego što prođeš 
Kroz ono što ne prolazi 
Ni kad prođe život
Kćeri moja
Ženo...

nenamiljanovic