Gde si mi sad (bar za pesmu)
Kad se skraćuju dani i mogućnosti
I prolazi moje pesničko Miholjsko leto
Moj Arlekino sa nacrtanim osmehom
I tetovažom moga imena na desnoj razumnoj strani prsiju
Na pedalj i pola ljubavi daleko od tebe slobodnog 
Gde si mi 
A vratolomna Kolombina sam još uvek
( sa kojom si izvodio bravure na razapetom trouglu)
I dalje
Sopstvenog sam poetskog cirkusa zvezda
U pocepanom trikou od ponavljajućih stihova
Sve mi se kroz pesme providi 
I stid me je ovolike golotinje duše pred publikom :
Nije to za ove ozbiljne godine
Neprilično je kao mlada luda ovako stihovati
Čak i za poetski circus je sablazan
Pevati o crvenoj peteljci tvoga srca o kojoj mi visi preostali život
I o mesecu od marcipana pod tvojim pupkom
Bez čijeg sjaja ne mogu da zaspim
I po svu raskalašnu noć mu pišem uličarski smele pesme
Koje mi potire prekor (neiskreno) stidljivog dana

Gde god i sa kim da si sada smiren i spokojan 
Dođi mi bar u ovaj nespokojni psalm i u(s)pokoji me
Objašnjenjem da nam je kasno 
Za vratolomije Ljubavi i aplauze Života
Izbriši mi (be)sramnu golotinju iz budućih pesama o tebi
I otri mi oči (i sebe iz suze )
Ubrusom (ne)utehe
Od tvoje i moje osedele kose...

nenamiljanovic