Afirmacija

Bilo je fenomenalno,
le jaz sem mislil,
da je to normalno.

Bilo je tukaj,
a nekako normalno
ni hotelo slišati
za fenomenalno.

Dodalo je,
da je normalno,
ker ni fenomenalno.

Fenomenalno je čakalo
in nekako normalno
čakalo nanj, da se sprosti.

Vendar normalno prav tako
ni hotelo, da bi fenomenalno
postalo normalno.

Normalno je, da normalno
ni hotelo leteti,
ker se otroci normalno
bojijo višine.

Normalno je v sebi
čakalo občutek,
da je fenomenalno leteti.

Oprosti, fenomenalno,
žal je bilo v meni
vse normalno.

Oprosti, normalno,
odločil sem se,
da pogled obarvam fenomenalno.

(2002)


------


Afirmacija

Bilo je fenomenalno,
jedino sam ja mislio
da je to normalno.

Ono je bilo tu,
ali nekako normalno
ono nije htelo da čuje
za fenomenalno.

Onda je dodalo,
da je normalno
da to nije fenomenalno.

Fenomenalno je čekalo,
i nekako normalno,
čekalo njega da se opusti.

Međutim isto tako normalno,
nije htelo da fenomenalno
postane normalno.

Normalno je da normalno
nije htelo da leti,
zato što se deca normalno
plaše visine.

Normalno je čekalo
nekako u sebi osećaj
da je fenomenalno leteti.

Oprosti mi fenomenalno,
zato što je sve u meni
nažalost bilo normalno.

Izvini normalno,
ali ja sam odlučio
da obojim pogled fenomenalno.

(2002)

Branko Baćović