Znalo je i nekad tako da zaboli,
Godinama teže zarastaju rane,
Ništa se manje ni sada ne voli,

Šavovi na duši boje nove dane.

Ko krpena lutka napunjena duša,

Išarana vezom utehe i volje,

Umorna od novih štepova i šara,

Ne misli na dane kad će biti bolje.

Šara više nema, nema više boje,

Prepletene niti od bodova raznih

Ponegde su pukli, istrulili konci,

Pa viri gorčina iz otvora praznih.

Štepovi su razni učinili svoje,

Ni krpena lutka nema više boje.

Biljana Gavrilović