NEKA NE BUDE
Neka ničija noć ne bude kao moja,
Kad u snu osluškujem
Kjuč u bravi i otvaranje vrata
A srce iskače iz grudi, boli – budi me,
Od jastuk brišem vlažne oči od suza
Pa opet silno briznem u plač.
Neka ničiji rastanak ne bude kao naš,
Kao beg skitnica u nepoznato,
Bežanje od samih sebe,
Neobuzdane strasti, čulnosti,
Ljubavnih lanaca, začarane tamnice
Života...
Puno strasti, ljubavi i patnje, valjda takva je ljubav bezgranična, totalna pa zato i teško dostižna.
Bravo Snežo
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: snezanakt
- 12. 10. 2014 ob 23:31
- Prebrano 653 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 132.74
- Število ocen: 4