obraćam se vama

pokojnicima

davnašnjim piscima

negdašnjim prorocima

prethodnicima poraženih

obezglavljenih

izgubljenih

samim rođenjem

pokopanih

zakletih

i prokletih

vama 

Fjodore Mihailoviču

ne zato što nemam kome

već zato što je

ovakva kazna

nesrazmerna

bilo kom zločinu

i zato što je

više nego idiotski

opstajati

po cenu pameti

vama

Antone Pavloviču

zato što ste vi umeli

najbolje da ne razumete

i da to nerazumevanje

najfinije pretočite

u manir

generacija i generacija

nesrećnika

kakvi ste i sami bili

vama

Mihaile Afanasieviču

zato što je vaš

Maestro

jedini pravi maestro

i zato što

jedino on ume

da priču napravi shvatljivom

na samom kraju

ne tražim od vaš ništa

samo da vam javim

da dolazim

dolazim

jutarnjom magistralom

ljušturu će već doneti

nekoliko godina kasnije

na uvid i sprovod

ona je nebitna

za postojanje

umro sam 

u tri i pedeset dva

par minuta

nakon poslednjeg poziva

klinički

nekoliko sati kasnije

u tišini

sasvim

Milen Šelmić