NAJTIŠA SMRT
Ne vraćaj pticu
s imenom koje smo joj oduzeli,
u ovu gluhu postelju.
Stid me njene ranjive nježnosti,
u sobi kroz koju putuje vjetar.
Pronađi jug za nju,
u nenastanjenom dijelu neba,
onom koji oprašta.
Neka diše i plače tamo
gdje je ne mogu čuti.
U krunici jutra,
pod ponjavom oblaka,
tužaljci sutona,
u dva zavađena srca.
Bilo gdje.
Uostalom ti najbolje poznaješ
riječi i prored najtiših umiranja.
Genijalno! Sve pohvale, Lucija!
Divna!
...Pronađi jug za nju,
u nenastanjenom dijelu neba,
onom koji oprašta...
Emilija
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: luciapavlovic
- 04. 10. 2014 ob 16:11
- Prebrano 626 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 235.56
- Število ocen: 7