od onog dana

kada je sama sebe 

prvi put rodila

zora je uvek

tvoj lik imala

njime je smenjivala noć

nanovo

i nanovo

javljala se

svaki put nova

i poželjna

dolazila 

posle teških snova

ili besanih

probdevenih noći

odisala je

tvojim mirisom

i neke nove boje

na staro platno

uporno nanosila

nijanse plave

svetloplave

svaku svetliju

od prethodne

i melodijom

tvoga glasa

dozivala je

podsećala na stvaranje

na ukus sveže smokve

na zenicu oka

raširenu u čuđenju

ili u ekstazi

imala je snagu žene

i lepotu svetlosti

obe tek probuđene

povezane u sestrinstvu

neraskidivom

kao nekakav lanac

od kišnih kapi

ili ogrlica od keflara

protkanog iskrama

plemenitog osećanja

lik koji ljubim

melodijom šapuće

neopisivo nežno

dok se raznosi miris

plavičastog odsjaja

snažno budeći svetlost

rađajući svež ukus ljubavi

i trajući 

u zenici oka

u momentu rađanja

u osvitu

Milen Šelmić