LETO se rađa iz jajeta
kao aligator.
Svici još nisu
palili fenjere.
Ipak je lepo.
Dišimo, dišimo
za sve tvoje
nerođene devojčice
i moje dečake
nestale u igri.
Negde...
Neko plače...
Dušo
otvori prozore,
večeras ćemo
poslati ruke
da miluju
tužno lice
Bagdada.
Tamo je tako
potrebana
Ljubav.
Kad bi svi znali voljeti ne bi ni bilo tako snažne, sveprožimajuće pjesničke ljubavi !
Koja je, koliko god da je velika, topla i ogromna - uzaludna na svijetu kakav nam je dat na korištenje, ili na svijetu od koga smo napravili pakao jer drukčije ne znamo.
Hvala za pjesmu, Mikailo!
LP,
Mirko
Bravo.
Pesem se prične tako optimistično in pravzaprav tudi konča, vmes so razpoke časa in prostora - te deklice in dečki ... in misel na to, da so pri aligatorjih na različnih temperaturah valijo različni spoli, se premakne v toplino, ki je je preveč in jo je traba poslati v kraje brez ljubezni - nepričakovan preobrat, a pesem deluje z močnim sporočilom. Čestitke,
Ana
Ana, nema potrebe da ti zahvaljujem na komentaru, ali mi se jako dopao, tako si tačno pročitala ovu moju pesmu.
Jako si vredan čovek, ja ni u pola nisam... ;)
Hvala ti Marko.
Mikailo, ni zakaj : )
Kakor kdaj, odvisno od dneva ; )Verjamem, da je podobno s tabo : )
Lp, Marko : )
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Mikailo m.z.
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!