Ne shvatam u čemu je razlika 

između

biti i

ne.

Ne razumem, 

sve je van granica poimanja.

Idem svetom koga ima u

opservaciji vlasitih stopa.

Takođe,

sama sam opisana 

delom pulsiranja 

jedinstveno-ličnog košmara.

Ako želim da se udaljim,

kako preneti da je to moja,

a ne namera

svetlosnih godina?

Ništa mi nije jasno, 

sem lepote što se čudim

da nešto grli i 

ne napušta

građu mog kostura.

Van tog je - tišina.