Ulazih u reči velikih majstora

gubeći svest već kod prve prejake senke

prepuštena na milost i nemilost

njihovoj dragoj od sudbine

i mirišljavim rupcima

pune zrele ljubavne krvi iz breza

što mi stavljaše pod nos

(dok vrteše glavom govorahu:

sirota, pretenki, pretanki živci

premalo srce, ah)

do struka mokra od svetla

što u nedra pribrah, sva pusta

dozivah: Bogumil, Bogumil

drži me, ja tonem ( ah )

kroz duboka propadam usta

…

naravno, pripomogli su i

jedna lepo vaspitana starija doktorka

jedan užuteli mršavi student sanskripta

tri puta dnevno

po dve polovine  čoveka pre jela 

i par apotekarki, sterilnih od pomisli

na lokvanje sa trgova

i glagolske oblika  života

Katarina Kiković Jović (Sarita)