amalgami
sestrama
na tvojem pragu
ne protječe vrijeme
zastala su na njemu
mala umorna znamenja
pokušavaš dozvati trave
što docima rasle su
ne možeš ih stići
izvijene prema suncu
pamte te masline
i jutra eterična dozivaju
ponekom tužnom pticom
što izleti iz vremena
spavaš li? dodiruješ li
s praga
biser u čempresima
visinama izbrušen
možda sanjaš
rumenosutonske uspomene
čipkasto paperje u kojem si
ne znajući zašto
plakao u one dane kad
je na tvom pragu počelo
umirati vrijeme i mala
umorna znamenja srca
i gasili se putokazi
prema modrini jutarnjoj
koja je
na djetinjem nebu
ostala
Poslano:
15. 08. 2014 ob 11:12
Spremenjeno:
15. 08. 2014 ob 12:57
Hvala, Jagoda!
Ugodan dan
urednica
Poslano:
18. 08. 2014 ob 10:35
Spremenjeno:
18. 08. 2014 ob 10:35
Lirična in nostalgična pesem, potopljena v brezčasje, hkrati spomin in trajanje, neubranljivo in tiho prežame bralca, da se tudi njemu odgrinjajo svetlobe in pozabe iz otroštva. Čestitke,
Ana
Poslano:
18. 08. 2014 ob 13:15
Spremenjeno:
18. 08. 2014 ob 13:15
PODČRTANKA! To znači da se imam razloga zahvaliti... uz lijep pozdrav
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 15. 08. 2014 ob 00:03
- Prebrano 781 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 332.74
- Število ocen: 13