OD SEBE KA SEBI
Samoća nema rep
da staneš na njega
ni krzno
da te ugrije
više je nekako
ravna
hladnih ploha
poput mermera
s bezbroj usta
(gdje se nadaš
najmanje)
čije čeljusti
jedva čekaju
da te ugrizu
za srce
da te progutaju
i izbace ostatke
na tu usku stazu
što se sužava
sve više
u crtu
isprekidanu
kad više nemaš gdje
sem sebi
u oči svoje...
Impresivno! Rekao bih da je i naslov briljantan.
Hvala dragi prijatelju. Bijeg od nas uvijek završava gledanjem u vlastite oči, u pitanje: tko smo mi zaista?
lp s mora,
Duško
Slikovit opis samote in njenega najedanja, do srži in srca - da se zaveš, ponovno, da je edini, s katerim se lahko družiš in soočiš - ti sam. Čestitke,
Ana
Hvala draga Ana, od srca !
lp s mora,
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 30. 07. 2014 ob 22:07
- Prebrano 844 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 685.26