razplastenje

          tihi strahovi
ki jih poznaš še iz otroštva
ti kot vešče sedijo za vratom
senca je tisočkrat daljša od tebe
zelo je obtežena
prikrita s kožo neke izumrle živali
ki se je napotila povsod
kamor ni mogla ko je svet še obstajal
tisto plast ki neslišno ob tišini leži
upoteguješ vase v občutku da se nekaj izgublja
dihaš globje
modrina spolzi skozi kožo
in odvezuje vzorce iz vesolja

ki nezavedno spijo
           in se te držijo za rokav

raslojavanje

             tihi strahovi

koje poznaješ još iz djetinjstva

kao ljiljci sjede ti za vratom

sjena je hiljadu puta duža od tebe

i prokleto teška

prekrivena kožom neke izumrle životinje

koja se naputila baš svuda tamo

gdje nije mogla dok je još svijet postojao

onaj sloj koji nečujno uz tišinu leži

uvlačiš u sebe s osjećajem da se nešto gubi

dišeš dublje

modrina klizi kroz kožu

i odvezuje uzorke iz svemira

koji nesvjesno spavaju

                 i drže te za rukav