KAŽEM
Kažete, dobar je
Kažete, veliko mu srce
Kažete...
Kažem, gdje ja onda lutam
Čije oči imam
Što to vidim
Kad isto ne vidim
Lavirinti puteva
Oko njega spleteni
Spleo ih sam
S namjerom
Da ne nađem
Ni trun njega
Onakvog kakav jeste
Ili barem kakav se vama
Godinama daje
Grebem vrata
Duše njegove
Vrištim zanijemila
Ostarjela
Znam, spoznati neću
Istinsku ćud
Čovjeka kojeg svojim zovem.
Kažem, ne pričamo istu priču
Kažem, nije to isti čovjek
Mada isto tijelo
Kao odjelo duša dijeli
Kažem, suđeno mi
Kažem, mirim se s tim
Kažem...
Poslano:
16. 07. 2014 ob 19:24
Spremenjeno:
16. 07. 2014 ob 22:04
Poslano:
16. 07. 2014 ob 20:15
Spremenjeno:
16. 07. 2014 ob 20:21
Hvala vam Ivan, hvala vam Mirko, često se susrećemo sa ovom pojavom koja je izrodila pjesmu. Jedan muškarac, dva različita ponašanja i prezentiranja, dijametralno različita. Prema van često vrlo omiljen, u kući stranac, podcrtano žutim. Nije lako sa takvima dijeliti život, ili dio života, ja bih svakako izletila van iz ovakve priče.Ne umijem tako, ne snalazim se ako ne osjetim bliskost i iskrenost.
Hvala na osjećanju stihova i komentarima.
Srdačno
Emilija
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Emilija Mijatovic
- 16. 07. 2014 ob 11:05
- Prebrano 665 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 191.05
- Število ocen: 8