Dokle god ti pogled seže,
Prašuma.

Da je pređeš, malo teže,
Prašuma.

Na sve strane pružila se,
Prašuma.

Sasvim zaokružila se,
Prašuma.

Okreneš se, pokreneš se,
Prašuma.

Dal’ zastaneš il’ ostaneš,
Prašuma.

Usred ove gradske vreve,
Prašuma.

Svi hodaju na dve leve,
Prašuma.

Bože, kud nas ovo vodi, 
Prašuma.

Dođi, pa nas oslobodi,
Prašuma.

Više stvarno nema smisla,
Prašuma.

Koliko je sve to stisla,
Prašuma.

Ogromna je neka šuma,
Prašuma.

Naprosto da siđeš s uma,
Prašuma!

Milen Šelmić