Ima li išta dobro u ovom danu

ako saberem učinjeno i oduzmem neučinjeno

dođe mi na isto

kao da nisam ni digla dupe s pogužvanog kreveta.

Navuči traperice

nabaciti malo ruža i povuči crtu ispod trepavica,

ritualna pogreška jutra,

bicikl ručno obojen i cesta i kiša i isti ljudi svaki dan.

Katastrofa,

još se ispriječila rupa u asfaltu i neki seronja nabio gas...

dođe mi da ga pošaljem u finu ...,

a onda se sjetim da mi ne priliči,

iako ne znam zašto mi ne priliči ...

Ipak ga opsujem poluglasno,

polutiho,

potjeram dvokotačno međunožno guralo

na semaforu samo što nije 

crveno,

zar je bitno, ionako je sve određeno,

ne obrćam pažnju već gazim vjerojatnost.

Prelazak popraćen psovkom vozača koji kreće uz škripu 

na titraj zelenog oka.

Kasnim onih jebenih pet minuta,

telefon je zvonio u 7h i 1 min

ne gledam tko je zvao,

znam.

Ima li išta dobro u ovom danu

šminka razmazana, 

uzalud potrošeno vrijeme...

Ljubica Ribić