poslije velikog petka
Stigla sam, rukopis joj
još neformiran, zamišljam
profil, ruku kojom maše,
zvijezdi ugašenoj u orbiti:
otišla sam.
U nemilosti jednoga
od tisućupetstotina dana
u grotlo Nestanka urušenih
pitam se hoće li ikada
zaboraviti škripu i metastaze
točkova balkanskih (devedeset
i neke).
Stigla sam,
ponovno čitam razglednicu
i drhtavom rukom
u sumrak civilizacije
tražim njenu spaljenu lutku,
ostavljenog plišanog medu,
uspomene
i prve snove
u gradskom sunovratu zaboravljene
dok je kroz krike apokalipse
spašavala glavu, godine, mladost.
Zamišljam joj profil, ruku
kojom piše
u daleku ulicu djetinjstva,
u zemlju svojih predaka.
Ganljiv poklon vsem, ki so bile in jih ni več, ki so izginile v brezsmiselni vojni, ki se na svetu sploh nikoli ni zares končala. Nežna in otožna pesem, čestitke,
Ana
Da, nažalost nije završio i nikada neće... To je vjerojatno jako dobro za ljudski rod.
Hvala, Ana! Podčrtanka je radost vidjeti.
lp,
mirko
Mirko, izvoli poskus prevoda tvoje odlične pesmi, ki se me je močno dotaknila:
http://www.pesem.si/a/objava/prikaz/95985/po_velikem_petku
Lp, Marko
Pamtim i ljudski gest, i ljepotu, i solidarnost. Dragi Marko, najljepše hvala na trudu i vremenu.
lp,
mirko
Mirko, ni zakaj. Upam, da s prevodom približam pesem širšemu krogu bralcev, saj si to pesem vsekakor zasluži.
Lp, Marko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 18. 06. 2014 ob 18:56
- Prebrano 989 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 323.24