Meni je lako

da zamislim šareno more

i da brodim po njemu

neprospavanim noćima

dugim kao čekanje

i pustim kao ponoć na ledniku

meni je lako

da zarobim ponoć

u dvanaestom otkucaju

pa da se poigram s njom

pod gradskim zvonicima

tamo gde ptice spavaju

meni je lako

da probudim ptice

bezglasnim povikom

da mi zaigraju nebesko kolo

i da mi donesu

nemir iz beskraja

meni je lako

da pobedim nemir

u nekim kasnim satima

sa čašom dobrog vina

i raštrkanim mislima

i sa prigušenim polumrakom u sobi

meni je lako

jer je ona tako rekla

u jedno praskozorje

dana kolji je prethodio

svim drugim danima

i svim drugim noćima

„tebi je lako

jer ti imaš sebe

i mene u mislima“

A meni je i onda

kao i sada

bilo jednako lako

i jednako teško

da suzu pretočim u stihove

i da umesto nekakvih tužnih

ili optužujućih reči

jednostavno kažem

meni je lako...

Milen Šelmić