Prva minijatura mi je blizu, vonjam kolomaz in naoljene pragove. Oboževal sem vlake in zavidal ljudem, ki so živeli ob progi. Parne lokomotive so bili silni puhajoči, sikajoči in ognjeni zmaji. Ko ni bilo vlaka so prazni tiri vodili nekam daleč.

Prazen vagon na slepem tiru, kot potujoča hiša na oddihu.

Krasno opisana vinjeta,

čestitke.

Baš ste me obradovali, Svit! Divan je Vaš komentar, a osećanja i sećanja o kojima pišete - delimo zajedno. I ja sam zavidela ljudima uz prugu, odlazila krišom da posmatram one koji su (silom prilika!) živeli u napuštenim vagonima, oko železničkih stanica, na sporednim kolosecima života...

Hvala Vam.

lp,

Jagoda

Pozdravljena, Jagoda,

miniature, ki se dotaknejo, vsaka na svoj način in v drug predel srca / duha. Mislim, da bi bilo boljše, da jih objaviš ločeno, saj ne vidim čvrste povezave (razen meseca maja) med njimi. Kaj meniš?

Lahko bi jih naslovila tudi z Majska miniatura 1, 2 ... Lp, Ana

Strinjam se z Aninim predlogom

Dragi prijatelji, Ana i Svit, izvinite što se nisam odmah po Vašim komentarima oglasila. Bila sam na putu, a tada ne prilazim internetu ;)

Vaše sugestije su na mestu, i evo - odmah ispravljam. "Skupila" sam ih u jednu celinu jer su nastale u istom, kratkom vremenskom periodu i to vreme, mesec maj, je bio zajednički sadržalac koji ih je držao na okupu. U pravu ste, svaka za sebe je potpuna celina, mada je druga pomalo "tanušna" što se reči tiče. Ali, zato ne manjka u osećanjima, pa se neće stideti (nadam se :) ) tako sama za sebe.

Hvala Vam na dragocenoj pomoći!

lp

Jagoda

Vse je tako počasno, mirno, mrakobno - oslužen vagon, breja psica, perunike ... izvrstna primera - mesečina / kao meduza, prozirna i hladna ... temno, a ne tamačno. Impresija večera na železniški postaji - nostalgija. Čestitke,

Ana

Hvala, Ana!

lp

Jagoda