“Rogati bog ide preda mnom, a ja za njim pognute glave, a za mnom svi bednici Gogoljevi. Samo slučajno putujemo Toskanom” – Miloš Crnjanski, “Ljubav u Toskani”



gradom se tromo 
valjamo ja i reka


u svim bojama
oker. raštrkan tok 


stvari u palacanju 
kao heraldički 


ljiljan na zastavi. 
rascvetava 


nad nagim kamenjem
mirišući


na bademe i mlečnu penu
kapućina, mulj 


i neodloženu starost. talasa 
kao raspletena,


u cure jedne od loze
vladara, kosa 


koju stari most udenut
kamenim zupcima češlja


i ravna šuškajući
velike izjave ljubavi


dok mu sa modrih bregova
dovikuju šiljati 


čempresi o otmicama 
duša gospa i devica 


što kriče u noći 
natrljane 


ljubičastom solju 
snova i svetaca

jagodanikacevic