Naježena pročitah i ostah uz malo golemog straha .. drhtim, žalosna uz bezbroj pitanja koja otvara ova tvoja pjesma i nijedan odgovor, koji mi trenutno struji kroz glavu, ne sviđa mi se - strepnja je, jad i beskrajni čemer.., ali tebi moram čestitati na pjesničkoj zrelosti i još više na ljudskosti, koja izbija iz tvojih pjesama.

Lijepo te pozdravljam!

Hvala, draga Senada, na toplom komentaru, koji mi puno znači. Svi smo u golemom strahu, jer se ništa nije naučilo iz vremena naše balkanske tragedije...I nedaleko od nas spremaju novu klanicu. Pesma je mali (golemi) apel za mrvu razuma. Barem mi sa ovih područja morali bi podići glas, kako ko ume i zna.

Srdačan pozdrav!

Jagoda 

Že izbira imen nas potisne v Ukrajino in potem s prizori Šparte in korelacijami z vsemi ognji in ubijanjem ... res, kako malo se spreminja človeštvo - v dobi enormnih tehničnih podvigov je ubijanje v funkciji prilaščanja ozemlja še vedno legitimno. Grozljivo. 

Vendar je pesem, ki si jo napisala, metaforična, ječi in krhko poka, zateglo razpenja akorde, ne podreja se jeziku nasilja, stopa v korake živih in to je njena umetniška odlika, ki sporočilo še poudari. Čestitke,

Ana

Hvala, Ana, za komentar i podčrtanku.

lp

Jagoda