ĐAVO I LABILNA SENKA

 

Žureći na svoj svakidašnji posao,

Đavo ugleda svoju senku,

kako zamiče za prvi ugao.

 

 

Pojuri da joj se obrati strogo,

a senka se odmače za nekih šest eona.

 

 

Pohita da je sustigne i vrati,

a senka se smanji za par hektolitara.

 

 

Potrča da je nekako uhvati,

a senka pobeže za milion treptaja.

 

 

Povika iz sveg glasa da je zadrži,

a senka mu odbi mnogostruki eho.

 

 

U dotad neviđenom besu,

Đavo jarosno udari nogom o tlo.

Na tom mestu nastade pukotina,

oblika i veličine labilne senke.

 

 

*****

 

Anonimni prodavac sreće,

gledajući sve to sa strane,

kao za sebe, izusti:

 

„Posle vatre, vode, rata, kuge i gladi,

sad je valjda red na đavola da mahnita.“

Milen Šelmić

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 04. 05. 2014 ob 22:56
  • Prebrano 501 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 262.34
  • Število ocen: 9

Zastavica