čuje se zora zaglušujuće
ljubičasta 
kao uznemirena


polja šafrana. šušte 
pergamenti sna ravnodušnog 
stranca 
dok po zelenim 
basamcima neba silazi


dečak bosih nogu, gura
puna kolica i detinjstvo 
sa kovrdžavim čelom, ka česmi
gde voda umorno prska i seče
kadar na pola: mrtva
ogledala soba


(jedan)


za dvoje, ustajalog hotela 


(i drugi)


zbačena noćna košulja
meseca, okačena na vitkom
minaretu džamije


plave u reskosti dana od šerbeta
riba i vodolije

jagodanikacevic