Ćutim.

Pratim sled otkucaja srca
osećam ih jako i silno kao gong.

Osluškujem govor svoje snage
pored prašumskih bubnjeva u tami.

Nosi me bujica sveža i silna
tokova vrelih svojih žila - grlim se.

Beskrajne topline voda
neizmerne ravnice koža
i boje što me obavijaju u prostoru - ljubim se.

Možda bi trebalo da nešto kažem
i da isključim svetlo u sebi.
Očarana njime, samo bez reči
uzdišem i gledam kako raste cvet.
Mirišem i osvajam u sebi čar - slušam se.

Možda bi trebalo da gledam
kako se oko mene livada rosi
ipak prepuštam se toku
unutrašnjem da me nosi - čekam se.

I ćutim.

suverena