Ostaci davno prevaziđene prošlosti
mastodonti u ljudskom obliku
(ili: pterodaktili u ženskom)
izbezumljeni od nepripadanja 
unezvereno hodaju ovim svetom
tražeći iznova svoje žrtve
i proždirući vlastitu decu.

Sterilnost skrivaju alfabetom
a impotenciju nametanjem.
Kreativnu sterilnost
i emotivnu impotenciju.
Idu za zamišljenim mirisom krvi
mada ga ne prepoznaju
pogrešno ga tumačeći kao ego.

Nesvesni sopstvene agonije
spotiču se i posrću 
pod teretom samonametnute žrtve
nepotrebne i apsurdne
koliko i suština njihovog postojanja.

Iako predaleko od Gorgone
kao da samo njoj daruju
svoje izvitoperene misli
nakaradno i nesuvislo sročene
obrnutim postupkom adresirane
a zlom namerom povezane tako
da izdaleka podsećaju na ljudske.

Bolno glavinjaju kroz vreme
ispunjeni nerazumom i tlapnjom
hotimice rušeći nesagrađeno
slučajno opstajući u svom besmislu
i večito žive u zabludi
da samo tih nekoliko
usranih reči
čine onu presudnu razliku.

Milen Šelmić