Moj izbor je da se prepustim
al' ponekad osećam da ne mogu
tad se za rešenje svojih muka
u suzama obraćam i molim Bogu.

Nekako vidim, u meni se vera
pod strogim umom lomi i ruši
kad ostanem sama, sve me zaboli
u klupko se zvijem s ranom na duši.

Svemir me sigurno tada vidi
kako razapeta usred njega stojim
mislim o jednom, drugom se nadam,
od trećeg se skrivam i bojim.

Mučim se tako, i čini mi se
da neću prevazići svoju pamet
život mi donosi svakog dana
sve vise tuge i boli namet.

Što sam starija sve više vidim
oholost, glupost i ljudsku bedu
boli me što više neću znati
niti kad dobijem kosu sedu.

Zato se više ne razmećem sobom
jer veći su kiša i vetar od ljudi
pa me od nečijih postupaka
više noćni poj zrikavaca čudi.

suverena