Ne može se rečju uhvatiti tren
jer dok ga loviš već drugi dolazi,
niti se sna sećaš ujutru snen
dok te zrak sunca po licu mazi.

Živiš sad, možda i sutra,
i nemaš pojma šta te još čeka
samo osećaš u sebi, unutra
kako buja i teče život, ko reka. 

Sitan je pesnik, život kopira
bojama od iluzija, sećanja i snova
sitan je svirač, u strune svira
umesto u rog večnih visova.

suverena