Šta ću ja ovde, stalno se pitam.
Uvek se čini kao da sanjam,
k'o da kroz neznane daljine skitam,
od ljudi i života se sklanjam.

Milinom sto ćuti u meni obuzeta
uporno se štipam i budim.
Za bogatstva, čari ovog sveta
sam slepa, zar ludim?

Mirisa svoje beskrajne duše
uzalud pokušavam da se setim,
i dok me okovi svakodnevice guše
ne uspevam da poletim.

Probudim se tek u noćima
kad suze pokrije tišina.
Tad vidim za zatvorenim očima
da svuda caruje milina.

suverena