Senke
Usamljeno uzburkano veče.
Iz drhtavog srca otimaju se reči,
kao divlje i glasne ptice.
Glasnice tuge, glasnice sreće,
uvek im uspe uteći
pre nego sto mi pokažu lice.
Tužno gledam za njima.
Bole me nikad izrečene,
a moćne kao plima
sjajne moje duše sene.
Znam samo da uvek su tu
i gane me njihova lepota;
a ako im vidim oči - makar u snu,
bicu srećna do kraja života.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: suverena
- 15. 03. 2014 ob 16:15
- Prebrano 673 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 59.89
- Število ocen: 5
