Usamljeno uzburkano veče.
Iz drhtavog srca otimaju se reči,
kao divlje i glasne ptice.
Glasnice tuge, glasnice sreće,
uvek im uspe uteći
pre nego sto mi pokažu lice.

Tužno gledam za njima.
Bole me nikad izrečene,
a moćne kao plima
sjajne moje duše sene.

Znam samo da uvek su tu
i gane me njihova lepota;
a ako im vidim oči - makar u snu,
bicu srećna do kraja života.

suverena