postoji neka tišina
postoje tamo neki gradovi
u kojima se rađaju neka djeca
u kojima umiru neki ljudi
u kojima nikad nisam bio
u koje nikad neću ušetati
kao pjesnik
kao slikar
kao ja
postoje tamo neke kuće
u kućama neki ljudi
u ljudima neka bol
koju nikad neću prepoznati
koju nikad neću osjetiti
jer
tko sam ja da se uvlačim
u njihove živote
tko sam ja da sudim
njihovim koracima
tko sam ja uopće
postoje neke ptice
koje mi nikad neće pjevati
postoje neke rijeke
koje nikad neću pregaziti
postoji neka tišina
u kojoj ću se izgubiti
Pozdravljena, Ljubica, pesem se mi zdi zelo zanimiva in se dotika pisanja poezije na tisti strani, na katero redko pomislimo. Meni se zdi, da bi bila pesem še bolj zgovorna, če bi izpustila tole vprašanje, ker se mi osebno zdi, da sodba o ljudeh ni ravno stvar (dobre) poezije:
tko sam ja da sudim
njihovim koracima
Kaj meniš?
Lp, Ana
hvala na čitanju draga i na komentaru te sugestiji o kojoj ću rado razmisliti... :-D veliki pozdrav
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 05. 03. 2014 ob 21:57
- Prebrano 680 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 373.53
- Število ocen: 10