Nećete razumeti
ovo što ja radim,
jer niste čitali 
moje stare pesme,
niste videli
oblake i mora
koja sam ja video,
niste slušali 
pesme vetrova
na dalekim obalama,
koje sam ja slušao.

Nije vas bilo 
ni da izbrojite
moje korake
po madridskim trgovima,
ni da osmotrite moj lik,
ili vaš lik,
u odrazu mirne vode
na reci Arno
u davno proleće.

Niste pogledali filmove
u kojima 
nema glavnih junaka,
u kojima 
samo muzika
čini zvučnu podlogu
i u kojima
nebo ne služi za skrivanje.

Nikada niste,
negde na dalekom severu,
videli ledenu kraljicu,
ili odgonetali
noćne tonove tajge,
Arabijske pustinje,
ili neba nad Karakasom,
čekali zore 
na mestima
gde one retko svraćaju,
a još ređe se zadržavaju.


Nemojte misliti
da vas za to krivim
ili optužujem,
naprotiv,
sećanja ne kuju zavere,
niti stvaraju mitove,
samo, 
sećanja jedino 
mogu da objasne,
zašto nećete razumeti
ovo što ja radim.

Milen Šelmić