CVETOČI NASAD

Odhajal sem.
Postajal pika med cvetovi breskev.
Ko sem bil dovolj daleč,
ko sem vedel, da me nihče ne bo opazil,
sem se obrnil.
Z gladkim zasukom sem se ozrl nazaj.
Tako sem pazil, ker se je neprijetno šušljalo,
da je Marinca odšla, ker sem imel raje sadovnjak.
Pa ni bilo res.
Vsaj ne popolnoma .
Šel sem, da bi jo našel
in pustil cvetoč nasad
lačnim želodcem ptičev.
Ko in če jo bom zopet peljal po stezici do koče,
takrat,
bodo breskve že zrele.

Procvjetali nasad

Odlazio sam.
Postajao tačka među breskvinim cvjetovima.
Kad sam bio dovoljno daleko
i postao siguran da me niko neće vidjeti,
okrenuo sam se.
Glatko sam se zasukao i osvrnuo nazad.
Tako sam pazio, pošto je posvuda nelagodno šušketalo
da je Marinca otišla, jer sam više volio voćnjak.
Ali to nije istina.
Bar ne potpuna.
Otišao sam da bi je našao
i ostavio procvjetali nasad
gladnim želudcima ptica.
Kad i ako budem opet vodio je po stazici do brvnare
tada će
i breskve biti već zrele.