Plave hortenzije se

luckasto zapanje, kada odgurnu vrata,

a kao da bi pogledom ubile tugu ili bar

vređale moje prazne dlanove sa raskošju u tvojim.

Eh, jedna sama zvezdica u kupoli

hortenzije, bila bi dovoljna da

očara celokupno prostor-vreme.

Razmeću se kao osvajačice svemira u

tom sudaru naših zanemelih svetova.

Esencija gole ljubavi razlije se preko suteska,

na jagodicama prstiju vrišti crvenilo.

Zatalasam, da pljusne suza

i izgubi se u buketu plavetnila.

Jer sutra ćemo uvenuti svi zajedno i

elegije će zagrgoljati u zagrljaju galaksije.

Marko Skok - Mezopotamsky