I kada je samo lament,
misao zastala u trenutku,
kao i onda kada stihovi
poteku netom izmaštani,
te nastane poema, ili pesma,
ili nekakvo drugo čedo uma,
uvek je, kao prvi put.

Da li u ranim dvadesetim,
ili u nekom jesenjem dobu,
sa istim žarom reči slažu 
svoje valere i note,
stapaju se jednako
u stihove i rečenice,
potpuno isto, kao prvi put.

Iz pera poznatog poete,
ili kao strast pukog amatera,
slap nečije istine
prelije se na hartiju,
dodirne nečiju dušu,
ponekad tu i ostane
da skriven tinja i ćuti
baš kao i prvi put.

Kad god pomislim
da napišem pesmu,
počnem da ređam slova
i shvatim da je ta pesma
već odavno napisana,
da sam ja tu samo zato
da je zapišem, i dalje prenesem.

Neobično lako,
sasvim onako, kao i prvi put.

Milen Šelmić