LOVCI NA GLAVE
daj mi ruku, vodim te
da čuješ dubinu
noći kada kroz nju prolete
ptice
(slušaj,
moja baronice
kasnog baroka)
kao kroz poslednju
scenu optočenu
jezikom kitnjastih tragova
reči
za neprizemljene visine
(zagledanih u brkatog
činovnika)
sudbine
naše
ravnodušne postelje i nedostatak
ptica smeniće zvezde
što mladi mesec kupaju
u mleku pa se spuste
niz reku na usjaktala
mesta, u zdelice svoje. i ti ćeš
(u belom nevesta)
opet me dići na oružje u noći svoga tela
dok pevušiš
tepaš
sa bodljikavih zidova
neba, tamne granice peska
od vode i njenih napuštenih
zglavkara
(i njihove lovce
na glave)
navući na suva
i meka zemljišta oseka
Poslano:
04. 02. 2014 ob 12:23
Spremenjeno:
04. 02. 2014 ob 15:59
Čarolija od stihova, bravo !
lp
Duško
Poslano:
04. 02. 2014 ob 15:59
Spremenjeno:
04. 02. 2014 ob 20:32
Hvala, dragi Duško! :)
Pozdrav,
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 04. 02. 2014 ob 12:00
- Prebrano 728 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 384.92
- Število ocen: 12